РАСКОВНИК
“То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.” Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед […]
ДОДОЛЕ
Ко сат без казаљке светом откуцава Пронађена празнина дану сагорелом Што посвађа будно са оним што спава И лет заустављен с лажи одлетелом. Па певају: дај нам будућност ко сећање, Свет више иза нас неголи у нама. Да би чезнули и певали дај мање Него што нам треба. Падај кишо тамна! Ружу нутрине нуде безазлено […]
КОЛО
Ван њега све је бескрај, варка и злоба, Празнина у ветар претворена ташто. Само је будност песма, и тескоба, Бешчулно место преварено маштом. Измишљање слепог у ковитлац ока, О саплитање кроз измишљен врт! Искуство ослобођено памћења Опчини биље нежности и смрт Около времена, около костура, Около данашњег дана опраштање. Док се срце игра својом прозирношћу […]
РАВИЈОЈЛА
“…тужна вила није сјена пука” Тин Твоје је срце узрок дана и ноћи Време слично сунцу дубоком и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем […]
ТАМНИ ВИЛАЈЕТ
Туђом су песмом очарани. Тешка Неварства крију у срцу што стрепи: Славује странпутица. Сунце је грешка Плаћена виђеним ужасима слепим. Ноћ уместо ока лукава ватра нуди, Ал стоје кужни у истрошеном ваздуху И следе видљивост различито људи, Биљке и звезде подмићене у слуху. Понор сумња у њих јер их испуњава; Само су слаби изван опасности. […]
УТВА
Дај несаницу гране с које слете Звучно у дане последње и тужне Златокрила које не могу да се сете Црне шуме иза главобоље ружне. У тврду земљу да л одлете шупља Од неба, празна као све што траје? Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје. Оста само име: доста да […]
СЛУГА МИЛУТИН
Последњу светлост сабласти прате и биље… Употребљив само у сну, свет нас вара! Варницом нежном низ црно ковиље Дожељен предео обузе превара. Што је дубоко нит лети нит тоне, Нит варкањем варке богојавно плане, Да ноћ која их наизуст зна троне Поткупљивим сребром мудрости преране. Горка причест слуха у себи вас крије, Чемерни лабуди излишности […]
БОЛАНИ ДОЈЧИН
Је ли истинито оно што је стварно Ил само влада? Победници беже. Празан је празник биће је утварно Док достојни шетње кроз врт мртви леже. Сунце је болест и слабост је стрела У сну одвојени водом док се мрзну. У висини ватре хладно је без тела. Ко поједе своје срце тај се дрзну Да песник […]
ЗОВА
Из зове која се собом забавља Пределом слепим погубан је пој. Издајство и брука ко песма се јавља; Успомена траје у намери злој. Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета. Сјајне Заблуде ватре ништа не савлада, Интриге сунца у плодовима […]
ГОЈКОВИЦА
И тако будућност мрачној нади поста Сужањ и талац зло животу верно. Грлицу опева камење што оста У пределу који расте лаковерно. Јеси ли живи стуб града ил мртва Бели бедем дојиш превару све већу? Празно име наде и прелепа жртва У зиду без звезда праведно се срећу. Тела чишћег од изгубљених речи гори Дан […]
