Принц поезије

Биљко, помешаност смешну земље и воде Кажњену блатом, благо презри цветом. Ал пристани на свет који звезде воде Изласку мутном с безбожним полетом. Срце роди поноћ главе, ал избави Себе анђелом када време стаде. И оплођен прахом мутни цвет објави Померање порекла, дан већи од наде. Биљка те мисли; мој ум се исели Смело у […]

Све је нестварно док траје и дише; Стваран је цвет чија одсутност мирише И цвета, а цвета већ одавно нема: Беспућем до наде песму ми припрема, Кад издан још волим ону која спава. Успомено златни праже заборава! Из пресађеног отрова дан расте и спрема Почетак лепоте, а лепоте још нема: У прекомерности и изобиљу се […]

Празно је дубље. Јао, време, где те Пламен пресеца. Оспорени свете! Није ли страшан лет који је доказ Празнине у стварима. Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш. Залеђени плам Огледало поста ономе што сања. Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла. […]

АРИЉСКИ АНЂЕО

Анђеле горки празнине и снаге, Кад указа се сунце какав није Свет, где невољан јаче ћу волети драге, Док плод посејан у паклу на небу не сазрије Ако намере добре срцу воћу Подари, каквом ватром вођени иду, Док пчела ставља жаоку у слаткоћу За смисао лета на искусном зиду. О, опија ме ватра тако трезна […]

О АНЂЕЛУ НА ЗИДУ

I Заузме своје место између седам звезда када престаје ватра и збивање и почиње чиста кристализација подарена у смиравању. Анђео усамњен на зиду, можда он стварно постоји у зиду,али када није на зиду, он је сен. У својој првобитној озбиљности смањује видљивост неким стварима. Тада почиње лутање, осетим да се мења структура мојих чула И […]