СУНЦЕ
Ово ће се неизвесно кретање завршити сунцем. Осећам то померање југа у своме срцу. Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога крвотока. А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба. то трајање се руга претњи црног и отровног неког сока Не, неће се […]
СОНЕТ
То су речи увек исте које касне горку љубав и свет. Оне су успешни престанак јаве, ал не сан кад се изјасне сунца за ноћ, већ нешто треће, неутешни због чега јесмо. Извод из чудесне басне сна. Горке обале на којима неумешни стојимо окренути своме почетку грешни због губитка вида када светлост згасне. У сну […]
ДАКТИЛ СНА
Стоје измишљени брегови од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо. Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте. На путу остале су клетве И звезде споре омрзнуте. О […]
ЦРНИ ЈАМБ СНА
„Ја после великог сна подузех пут тужан“ МАЛАРМЕ I У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима у топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездани лук. Тај сан је смели силазак под тле где слепе птице певају у тами. У свакој има једна шума. Гле што […]
ПЕСМА ПОСЛЕ ПРОБОДЕВЕНЕ НОЋИ
Теснацу моме дај небо селица и сунца за бегунца преко мога лица бриго и заносу биљци на стабљици кад дан пробуди стрмоглав у птици. Можда од овог дана почиње вечност и свако има у сунцу своје место. О дани нажуљани испод мога чела верног груб сунца које није смела ниједна ноћ горка ноћ овога света […]
РАЗМИШЉАЊЕ У КАФАНИ „ПРЕШЕРНОВА КЛЕТ“
Сличан другом бићу мутан и неизвестан шта је то што хоћеш: је л привид! О јаво птицо блиска где сам где сам када погођен сунцем пада последњи зид? Велики тренутак сјаја ближи се. Кроз речи куда, мада све што кажем негде бива! Значи ниједну од смртних ствари не скривам, кад нађох заборављену горчину која лечи. […]
ДУША ВИНА
За моју двојакост и дубину без мреже сиђи у глас мој у дан мој освежен сенком и временом, о слатка помамо! Један чемерни предео за леђима знамо. Дођи нека те моја љубав води кад пада неодбрањено зеленилом дрво, удеса звездо, владарице круга, мрво сјаја у глибу чула да се мисао роди. Чаролијо, бунар варке, звук, […]
ДУША РАКИЈЕ
На промаји смо између два света док отрови се мешају и звезде тутње. Јека још једном понови све смутње, варка празнине и пророчанског ветра. Пречиста ватро минулога лета просторе ванвремене кад у теби нађу. Над главом птица замењена глађу. О црна шумо од овога света! Јаво сенке и зида луђу лађу не виде оток лисице […]
ЕЛЕГИЈА
У вечитом сам страху да не усни лепота пакла ноћ загробну на усни, да не усни сан мој, у неверном врту моје муке, када од тешких снова тешке су ми руке. О вечите планине у којима горчина расте, док људи у долини сунца на ливадама пласте! За будуће земље и мора фрула у брдима оста. […]
ЕЛЕГИЈА ИЛИ ИЗМИШЉЕНА ИДИЛА
Анђео, то лице што у тамном звуку трули, тај кристал згуснуто време сажет је процтор кога нисмо видели ни чули, неостварена птица мање смртна од моје душе, звезде покопане у моју сенку што се пуше, ишчезле рибе што нису знале да се претворе у птице оковани људи и биљке луталице, све то у себи један […]
