МИТ О РУКАМА
За С.Е. Лева јој рука хоризонт удаљује, сном умива Сенку моју и до последње обале је води, Где укус земље је опор и где на води Запаљени лептири и пепео звезда плива. Десна јој рука узима моје памћење лудо и у земљу га закопа, па сам заустављена Песма у ноћи последњих звезда и два завађена […]
ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ
Танасију Младеновићу Срећан ко испијајуће песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу разумљивости погубној Чудовиштима лепоте ноћи белога стиха Болесној ватри колери рђаво вољеној речи Срећан ко живи после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати […]
ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ
Кроз туђе срце води прави пут Ко другачије путује наилази на таму О докле ли ће тужан стићи Тај што више нама шта да каже Узалуд учене ватре с висока чела Слепац зна краћи пут до зоре И предели непокретни као нада Сричу своје име његовој усни
СТЕВАН РАИЧКОВИЋ
Људи прозукли од празнога дана То што имају да кажу нису речи. И чему песма која ће порећи Све због чега је испевана! Да их не поколеба реч неисказана Сваком по звезда да пред њоме клечи Свакоме патња док има још дана Сваком свој понор да га птицом лечи. О пусту сенку ту, удоми! Чуше […]
ОН
На путу у чију су прашину узидане мртве стопе и отпали прсти и испале очи и осмеси исцеђени из тела поморанџе и речи и плаво више није важно шта ћемо рећи све што кажемо било је (макар риба да проговори макар земља макар немогуће) све на том путу нађено је изгубљено и било зато долазим […]
СМРТ ОРФЕЈА
О сазвежђе, звездани скелет простора звучан ко његова харфа што омами првог летача. Он који је срцем будио биљке доскора поклонио је сузе дугама и умро од плача. Хајдемо ласто горком пределу заборављеном обалом где су речи постале узалудне. Љубави беспомоћна претворена у црну недељу, туга га је одвела у просторе безимене и чудне. попевка: […]
ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ
Ако хоћете песму Сиђите под земљу Ал припитомите животињу Да вас пропусти у повратку Ако хоћете песму Ископајте је из земље Ал чувајте се њених навика Њеног подземног знања Речи имају душу гомиле Разнежује их просташтво и гугутка Али опасности превазиђене метафором на другоме ће месту запевати опасније.
