Принц поезије

ХРОНИКА

Првог дана помреше птице и змије настанише гнезда и ветрове другог дана рибе изађоше из воде и вода отече празна трећег дана шума је пошла према граду а града нигде четвртог дана сазидаше ћеле кулу од лобања и шкргута петог дана шума је скупљала крај реке обезглављење лешеве шестог дана мало ватре заљиблено налик на […]

ПОСВЕТА

За оне који су искористили смело могућност умирања за оне који су прекорачили преко свог леша за њихову смрт тако потребну против смрти за оне који су сада једно јер свет је подељен људском кожом на два дела а два и два су један када падне последња ноћ за све оне чије су речи никле […]

ЗАПИСИ

I то је земља авај понекад често понекад исувише II Смрт треба претворити у празник јер ноћ сваког трена може да заузме наше место III Од слепог лица бродолома у њиховим последњим очима створена је историја

ТЈЕНТИШТЕ

Овде је историја проговорила на сав глас и звезда прогоре чело овде се птице довикивале са твојим срцем док дували ветрови над дотрајалим пределима овде живи јели своје срце да би живели а мртви били све мање мртви за битку у којој прошлост испашта своје лажне часове

ЕПИТАФ

Стране света су се отимале за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су их тражили по целом свету нема их профил њиховог одуства чува ноћ зеленгоре њихове су смрти најдивнија сазвежђа на југу неба ту нико није умро ко је умро

ПОМЕН

Гледали смо како умиру стојећи они које волимо сада видимо мрак који не виде слепи склопите очи да виде они који су дали вечној ноћи дан својих очију они држе земљу на леђима и непокретне никад их стићи нећемо о никада никада се неће изједначити време неше смрти и њихове вечности бићемо раздвојени и мртви

ДОМОВИНИ

И када би послали на мене животиње са празним очима волим те и када би из земље ископали пса да лаје на нас волим те и када би ми будућност преместили иза мене и када би ме убили волим те