Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Зрелост

Мала је ова кожа за цео свет
Љускам се
Емоције као листови у јесен у свим бојама лете далеко од мене
Отпадају

Само реакције
На осмехе
Очи
Речи

Ништа се не прима
Само склизне са постеље у поноћ
У шупљинама срца
Лавиринтима протокомора и преткомора

Има ли те?

Или само несносан свраб
Хоћу да се до крви почешем…

Ожиљака море
Све сте исте
Испловићу у таласе
У најгори дан
Док се облаци скупљају у смех

Светионик душе изгубљен у магли напуштен
Ионако

Ја морам овако неспреман да кренем
Мало је времена
А дуг је пут

Сваки корак који ме води теби
Непрекидно

Дошепаћу до тебе
У мени шириш своје гране

Сплет нових решења
Из мене извире
Преврћем се у сну

Згњечен као буба
Питом, искрен, свеж
Растиње из мене

Запљускују ме емоције
У ноздрвама крв и мошус

Слеп, у тебе полажем још једну наду
Толико препрека,
Толико снаге водопада и летње кише
Пријају ми

И ти

Ситним корацима
Ситним свет

Одуговлачио, претакао из бокала у бокал
Вагао
Одмеравао

Иза мене је то
Испред само ти

Ритам времена
Које зрно по зрно одлази.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: