Принц поезије

Живот

Бићу ту…
кад одлазеће љето дотакне гране
што чежњиво дрхте у заносу…
Док јесен полако отима пољане
и уплашеним брезама милује косу.

Бићу ту…
кад се небо усамљено и разголићено
гомилама паперјастих облака преда,
а октобар-скитница тетура занесено,
и вере се по мостовима, у таласе гледа…

Бићу ту…
Не поричи ме узалуд!
Болном бајалицом не призивај мракове,
бићу до бескраја пијан и луд,
у очи ти садити макове…

Бићу ту…
на мјесту свелог цвијета и овог пута
тек заметак се новог спрема,
свјетлост те тражи док свијетом лута,
чаробном кругу краја нема…

Бранка Ковачевић, Беране, Црна Гора

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: