Принц поезије

Зима

Низ сребрно лице,
Ноћ и зенице,
У глуво доба улива се
Снежна месечина.

Прозирна дубина океана
Родила је модре мисли;
Хладни стихови утапају
Огањ горуће жеље.

Кад низ ледене образе
Склизну кристалне сузе,
Сваки ће промрзли глас
Ишчезнути у зимској магли;

Изнад мог моста
Месец је једини чувар.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: