Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Зима

Низ сребрно лице,
Ноћ и зенице,
У глуво доба улива се
Снежна месечина.

Прозирна дубина океана
Родила је модре мисли;
Хладни стихови утапају
Огањ горуће жеље.

Кад низ ледене образе
Склизну кристалне сузе,
Сваки ће промрзли глас
Ишчезнути у зимској магли;

Изнад мог моста
Месец је једини чувар.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: