Čelik se topi pod kapima krvi tvoje,
Date za nju, za bližnje, za svetlost,
Čelik sija pod suzama tvojim,
Datih za nju, za bližnje, za svetlost.
Olujama te satkaše bogovi planina,
Da bi grmela tvoja reč,
No boginje ti dadoše savest,
Te reč u pera predade.
Razdiri sebe okovanog,
U izbledelim tkaninama
Mudraca bez knjiga i zavapi,
Čuće te tada glasnici morala.
Ne budi nikog, jer ostade ugušen u patnjama svojih budeći,
Ne budi nikog, budeći ostade samo kamen,
Ne budi, jer budni laju, jauču i prete,
Bolje zaspi, jer kamen ti više neće težiti.
