Ја сам се заљубила у песму
У стих
У реч
У начин говорења.
Ја сам се заљубила у ноте на клавиру
Акорд на жицама гитаре
Мелодију
И вибрацију.
Ја сам се заљубила у росу на трави
Лист на грани
Виле изнад једне реке
И у град покрај ње.
Заљубила сам се у тебе
У њу и у њега
Па чак и у себе.
Заљубила сам се у дугу после кише
И осмех после суза
Па и у ту сузу што се слива
Као кап кише на прозору аута
И у ту омчу око врата
Коју ми упорно стежеш.
Ја сам се заљубила у цвет
И у његов мирис
Који ме враћа на неко заборављено место
Можда измишљено.
Ја сам се заљубила у звезду
Ону моју плаву
Која најјаче сија
И открива ми тајне.
Ја сам се заљубила у боје
Твојих очију
И слика на платну.
Заљубила сам се у прошлост
Која сада делује тако далеко
И у будућност
Неизвесну к’о сан.
Заљубила сам се и у овај тренутак
Који ми немарно бежи
И у сањарења
Која остају заувек.
Ја сам се заљубила у песму
Нек се ори! Нек се ори!
И у тај мач
Којим насрћеш на мене.
Ја сам се заљубила у поглед
Пун жара и топлине
И у глас
Који уме да се сломи.
Ја сам се заљубила у игру
Ону дечју безбрижну
И у плес
И сваки страствен покрет тела.
Ја сам се заљубила у таму
И тишину
Која грли
Која боли.
Заљубила сам се у лептира
И у лепршање његових крила
И у додир
И у додир.
Ја сам се заљубила у осећање
И у људе
И ову земљу
И ово небо.
Повуци обарач, пуцај, сада!
Ја сам се заљубила к’о мало дете
Хеј, чуј ме, цели свете!
Ја сам се заљубила у песму…
Принц поезије
