Постоје жене, које миришу на жалфију,
На пелин, рузмарин и горко вино,
Оне пију кафу са аромом пустињског песка,
Њихов осмех је као сунце, што обасјава ноћ у праскозорју,
И слободне су као ветар…
Могу да те пољубе у чело онако братски,
А могу да завире дланом испод кошуље и да те баце у жар додиром.
Али не можеш њу да ухватиш, задржиш, пригрлиш,
Побећи ће, исклизнуће, нестаће,
А теби остаје само укус меда, који пече усне.
Срести једну такву исто је што
И наћи бисер на брегу Колубаре,
Када се заљубиш, постаћеш или најсрећнији или најтужнији.
Постоје жене, које миришу на жалфију,
На пелин, рузмарин и горко вино,
Оне пију кафу са аромом пустињског песка,
Њихов осмех је као сунце, што обасјава ноћ у праскозорју,
И слободне су као ветар…
