Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Војска

Када бих била толико храбра
Толико луда.
Када бих могла, када бих умела
Целом својом војском бих кренула на тебе.

Целом својом војском
И оним људима које бих покупила на путу
И свом својом децом коју сам маштала са тобом
Када бих била толико храбра

Када бих била толико храбра
Устала бих са столице и свом својом снагом, свом својом војском кренула бих на тебе
И ништа ме не би задржало

И ти би, надам се, вриштао
И ти би плакао
И молио да престане
Да их зауставим

И ја бих онда
Тихо, скоро нечујно
Питала да ли сада
Разумеш

И ти би рекао да,
А знам да не би разумео
Јер ће твоје ране проћи
И твоја бол ће проћи

А моја душа,
Уништена,
Сама,
Никад неће проћи

Ал не хај, вољени,
Јер ја бих,
Са свим својим повређеним поносом
И свом својом тугом

Свој нашој деци
Свој својој војсци
И свим тим људима
Наредила да престану

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: