Када бих била толико храбра
Толико луда.
Када бих могла, када бих умела
Целом својом војском бих кренула на тебе.
Целом својом војском
И оним људима које бих покупила на путу
И свом својом децом коју сам маштала са тобом
Када бих била толико храбра
Када бих била толико храбра
Устала бих са столице и свом својом снагом, свом својом војском кренула бих на тебе
И ништа ме не би задржало
И ти би, надам се, вриштао
И ти би плакао
И молио да престане
Да их зауставим
И ја бих онда
Тихо, скоро нечујно
Питала да ли сада
Разумеш
И ти би рекао да,
А знам да не би разумео
Јер ће твоје ране проћи
И твоја бол ће проћи
А моја душа,
Уништена,
Сама,
Никад неће проћи
Ал не хај, вољени,
Јер ја бих,
Са свим својим повређеним поносом
И свом својом тугом
Свој нашој деци
Свој својој војсци
И свим тим људима
Наредила да престану
