Пишем Вам о страху.
Знате ли можда нешто о томе?
О тој дивљини
препуној искушења.
О великим борбама који
предводи страх.
Не, то није страх о
Пандориној кутији,
страх није зло.
Пишем Вам о страху,
који не постоји.
О страху који је владар
стварима који нису на двору Јава.
О вечној ватри која се не боји,
да некада види соптвени пепео.
Механизам којим
управљамо, олако изгуби контролу.
Контрола се губи,
када се емоцијама предамо,
па побеснимо , подивљамо,
док у нама страх своје одаје отвара.
Душа нам постаје попут мрака,
а страх тада почиње да влада.
