Можда будна сањаш латице што лебде
отргнуте од свог мириснога цвета
и желиш да свака путем среће крене
да пронађе заклон од суровог света
Можда тражиш руке пружене у лету
нежно да те грле покисле и меке
да косу ти бујну замрсе ко дете
до милине слатке чисте ал’ далеке
Можда ти је неко рекао док сањаш
да си вила туге с’ осмехом на лицу
док и даље тражиш неке праве знаке
отерати што ће твоју несаницу
Јелена Милованчевић Трајковић
