Видим те

Слика пред очима мојим,
седиш са прекрштеним рукама на крилима,
прсти испреплетани,
изборани
и ожиљци на длану.
Знам,
како су ти прсти хладни,
и каквог је додира твоја шака.
Чујем твој смех,
очи ти видим како се смеју,
са тамним подочњацима испод ока.
Размаком међу зубима.
И борама смејалицама.
Видим те како се љутиш.
Због неправде…
Због неправде…
Чујем како бринеш
и шта те једи.
Шта би променио
и шта те боли.
А, не мораш ми рећи шта те чини срећним
и зашто си поносан.
Знам.
…Али могао си чешће да ми кажеш
и дуже да будеш ту.