Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

ВАТРА У ВОДИ

Прашина се хвата на твој Дневник старог момка
А све што је остало од нас је даљина и дим
Која бела крила горе те покривају не смем ни да слутим
Тамо где си ти нема бола ни починка

Ти си стара чивија моје виолине
И свеска остављена да гори исписана невидљивом тинтом
Вриштим име које се заборавља мојим починком
И певам ноте крвљу исписане

Орао белоглави тада ме срете
И као да је трачак твоје судбине у оку носио
Застадох још једном, изнад прошлости наше проклете
Затворих очи, и најзад све доби смисао

И мада пепела сивог остави у стаклу,
Немаш више где да се вратиш.
Феникс нестаде и изгори у паклу,
Али рече ми, пре него што оде:
Ватра гори где суђено јој је, па макар и насред воде.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: