Ко немиран ковитлац
у репа птице-жар
вриска слободу!
Гола, одрано црвена
витла претњу:
напокон се собом смејати
и свом жару умрети;
отети се,
стрњиком селити и
пламен ветру заденути
за крила његова скитничка
па јурцати ко Ништа –
без ивица,
без трептаја,
без светлости,
топлоте и дара луњати…
Или?
Врлином утрнути;
бити само топлином меког пепела
па образе новорођенчета пепељати –
чистим на чисто
ко медом у млеко.
