Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Ватра у ланцима

Ко немиран ковитлац
у репа птице-жар
вриска слободу!
Гола, одрано црвена
витла претњу:
напокон се собом смејати
и свом жару умрети;
отети се,
стрњиком селити и
пламен ветру заденути
за крила његова скитничка
па јурцати ко Ништа –
без ивица,
без трептаја,
без светлости,
топлоте и дара луњати…

Или?

Врлином утрнути;
бити само топлином меког пепела
па образе новорођенчета пепељати –
чистим на чисто
ко медом у млеко.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: