Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

УЗАЛУДНО ХТЕЊЕ

Шта је живот
Пепео и прах?
Љубав шта је
Мртва или идеална драга?
Питања, мноштво је јада,
а одговора мало, да лече.

Ако не будем о Теби размишљао,
Размишљаћу о смрти.
Онда кренем о Теби да мислим,
А заправо ни тебе нема.
Око мене је увек само Пустош.
Ја сваке ноћи сањам неки туђи сан.
Сан у ком сам у наручју Твом,
У наручју Твом где боли и смрти нема.

Кад се пробудим тек онда схватим.
Све у овом животу било је узалудно.
Узалудно хтење, узалудна љубав.
Све беше узалудно, осим те црне смрти.
Не вреди се опирати.
Вечерас ћу заспати с миром.
Пружићу руку ка другој обали,
С надом да још негде Спаса има.
Ако ме тада ухватиш за руку,
Знам, биће мукама крај.
Коначно нећу жалити ако се не пробудим сутра.
Црно постаће Бело.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: