Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

UZALUD TE BUDIMO

Uzalud te budimo
Šapućemo i grmimo tvoje velike reči.
Uzalud.

Pregršt pepele raspirujemo.
Iskre kao svici polete
I gase se nad tvojom šeširom.
Bosi po krhotinama sna gazimo.
Prosipamo iz stisnutih šaka
Sve što smo iz tamnog vilajeta
Poneli.
Uzalud.

Repate senke suncu krademo
Krijemo ih pod skutom
Da ne vidiš sramotu.
Ujedaju.Trpimo.
Vence ti pletemo od cvetova
Ubranih niz stranputicu,
Iščupanih ih uspomene..
Uzalud.

Ne odazivaš se na šapat
Ni na krik.
Ime ti je sa uzdahom sraslo.
Ne daš ti sliku pod kapcima
Za kristal iz suze.

Uzalud te budimo.
Znaš ti šta ćutimo
Dok te reči bez petla pod jabučicom zovu
Znaš da ovamo
Pesnike na očnjak uzimaju
I da se pesmom
Kao svirači hiljadarkom
katanci kite.
Uzalud te budimo.
Znaš da znamo put do zore
A nismo pošli.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: