igra u beznađe prolivene krvi
dana budućih mirisa reke
što prolaze, nečujno stapajući obrise
čekajući zvuk laganog dodira noći
u prašini odzvanjaju sile ljubavi
tražeći kišu da spere im žal
i voće bašta obraslih sećanjima
koja kopne uz nečujne zrikavce
jedna slika suvislih reči
zakopanih ispod brda snoviđenja
muklim vapajem, turobnih pogleda
plovi kroz razmrvljene strasti
o, duboki miris naličja
što prolazi mimo hladnih usana
tražeći dahom pitomo zaveštanje
ne vidi prasak leda na dlanovima
Принц поезије
Лепо, нераспричано..