Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

uzalud se trudim

igra u beznađe prolivene krvi
dana budućih mirisa reke
što prolaze, nečujno stapajući obrise
čekajući zvuk laganog dodira noći
u prašini odzvanjaju sile ljubavi
tražeći kišu da spere im žal
i voće bašta obraslih sećanjima
koja kopne uz nečujne zrikavce
jedna slika suvislih reči
zakopanih ispod brda snoviđenja
muklim vapajem, turobnih pogleda
plovi kroz razmrvljene strasti
o, duboki miris naličja
što prolazi mimo hladnih usana
tražeći dahom pitomo zaveštanje
ne vidi prasak leda na dlanovima

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: