Izvan domašaja dana,
Izvan domašaja noći,
Na kracima srebrnih zraka svetla
Gde lete sva sećanja ovog sveta
Nalazim se ja.
Kao iluzija tuđih života,
Kao san mrtvog lišća,
Negde izvan poznate stvarnosti,
Postojim i ja.
Moje mesto nije među ljudima,
Ni među pticama, ni među travama,
Već među sećanjima ovog sveta.
Ja sam iluzija, ja sam obmana,
Ali nisam sećanje, iako sam među njima.
Izvan života, a opet njegov deo,
Izvan smrti, a sa njom sam skopčana.
Moje reči su slatke,
Zvuk mog glasa miluje, ali ostavlja prazninu,
Senka sam lutalica, iako imam svoje obitavalište.
Izvan domašaja postojanja,
Izvan domašaja poslednjih dana sveta, tamo se rađam.
Ali, nikada ne umirem.
Принц поезије
