Uskoro se budim

Rekli smo
Laku noć
Tada spustih
ludu glavu na jastuk
Umor me steže
Lebde mi misli
između sna i jave
Spavaju mi oči
ali duša neće
Od svojih grana
moje drveće
kroji stazu
što ka nebu vodi
Tako je daleko
i tako je blizu
trepavicama
golicam Mesec
Pune mi šake
noćnih oblaka
Zanesenost
ili oduševljenje
Nešto od to dvoje
Na niti snage moje
niže sjaj zvezda padalica
Kao bih da utonem u san
Ali
Sluša mi se taj glas
Gledaju mi se te oči
Drže mi se te ruke
Budna sam
Ne sanjam
On zaista postoji
Sada mi se jedu kupine
Sakupljala bih bademe
Brojala bih zvezde
Sedela kraj reke
Plivala po noći
Hodala bosa po kamenju
Vozila bicikl
Igrala bih
Pevala bih
Smejala bih se
Ćutala bih
Zmurila bih
Sa njim
Čini da se osećam kao
šafran kada cveta
more kada talasa
bagrem kada miriše
zora kada sviće
Uskoro prava zora stiže
Snu sam sve bliže
I bliže
I bliže
I bliže