Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Usidrene misli

Prošetam kroz bespuća sećanja
Podignem usidrene misli
Na svakom koraku vreme me zaustavlja
Dok kao avet šumama kružim
I nema straha koji me se nije uplašio…

Prolazim rukom kroz prozračno veče
Mesečev kamen na njenom vratu
Dok vino na postelji menja boju
Pretvaram tamu u sreću
I nema noći kojoj mrak nisam bio…

Milujem lice neke daleke žene
Miris kose, odsjaj u oku
Samo krvavi trag na usnama
Boli kao jutarnji rastanak
I nema dana kome nisam podario svetlost…

Pričao sam andjelima priču o nama
Pod sjajnim svetlima velegrada
Sreo sam je tamo kako nekoga čeka
Nije mi se nadala
I nema laži koju nisam istinom skrio…

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: