Мрачно.
Празно.
Конфузно.
Милион мисли и јако бучно.
Једно велико ништа
и срце на средини,
Скупљено дете које виче извини.
Наоколо бледе сенке шетају,
мисле да разговарају са мном
али само причају.
Реч по реч
и опет ништа не чујем,
Ћутим са собом и тако се трујем.
Принц поезије
Divna pesma.
Hvala