Sada već letimo od sreće i neizmerne inspirativne ljubavi.
Nikako da sletimo i otkucaje strasti smirimo.
Ne želimo da se setimo svega onoga iz nas,
Kada smo jedno bez drugog bili izgubljeni i nemirni i kritični i tražili spas.
Zvezdana sjajem obasjana budućnost je ispred nas.
Muzika naših dodira u letu nas nosi,
Sve ispred nas kosi.
Ne želim da ovaj osećaj ikada prestane.
Hranimo ga uzajamnim nežnostima
I lepotom i dobrotom.
Zahvalimo se svakodnevno Univerzumu,
Što se konačno dobismo u savršenom spoju ,
U ovom bezvremenom roju ,
Bezdušnih uglavnom trenutaka.
Mi smo svetlost hodajućih i osmehom napunjenih raketa i kometa.
Konačno zajedno pogođena
Ona sudbinska meta !
Ciljanu u centar duše – nema kraja.
Volimo se do beskraja !
Принц поезије
