Сад је већ око петка. Осећам шапутаву светлост. Близу. Голица будућност. Хрскав је смех, а и крв. И трн. И крст. Магла је све, и ми, и Он, и мрак, и оно што прво бӣ и што ће доћи. Мгла у оку, у нади, у мајци и роси. У кошчатој згрченој шаци.
Жао нам је, морате бити пријављени да бисте поставили коментар.
Odličnaa!
Сјајна!
Bravo Katarina!
Odličnaa!
Сјајна!
Bravo Katarina!