Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

УБИЈЕНИ ПЕСНИК

Реч бриткија од сабље под челом ти гори
док ватра и птица иду руку под руку
у сусрет мистичној, бесповратној зори
џелату ил’ својти, брату или вуку.

Чудним цветом вођен кроз ливаде од трња
док вртоглаво цури песак без милости…
Смрти, једина наша неизвесна извесности,
мемљива постељо за уморне кости!

Тушта и тма звезда платном плавобездна
осветљава њиву белу, неорану
Реч што иште главу, лађа коју не знаш –
капија за трон и вечну ти славу!

Слушамо олују кад не хтесмо песму,
у мраку вапимо за светлошћу свећа,
млад и елоквентан у речитом несну
живећеш док буде читајућег цвећа!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: