Принц поезије

У СНУ ЈЕ БУДИМ

У СНУ ЈЕ БУДИМ

Прије много и много љета
Након што се престави Ноа
Живљаху Дјева и поета
Гдје се и данас чује обоа!

Према причању казивача
А и њих одавно више немa
Између Дјеве и свирача
Бијаше море прапоема!

Чим први звуци свирале фине
Прекрију уснуле сеоске путе
Буди се Дјева од Мјесечине
Amore mio della salute!

Низ звуке што се у небо пењу
Силази Дјева до свирача
Скривеног у трави и камењу
У лику поете и снивача!

Ал’ завист узе демоне зле
Да прате Дјеву и поету
А затим стаде да их кле
Најтежом клетвом на свијету!

И паде клетва далеко тамо
У снове Дјеве недирнуте
Од силне љубави остаде само
Amore mio della salute!

Настаде нека грoбна тишина
И мрак се усели у срца људи
Само понекад мјесечина
Чежњиво своју дјецу буди!

У неко доба може се чути
Као у пјесми Едгара Поа
Како море шапуће и слути
Стихове што их прати обоа!

Милош Милићевић

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: