Принц поезије

У ПОЛУСНУ

Зашто пловиш валовима знатижеље,
На трепавицама сна?
Будиш успаване немире,
Миром нехата.
Истрајно, упорно
Понављаш исте радње.
Бесмислене речи вијоре на слободи.
Будно је око,
Будна је жеђ.
Усахла је грана,
Миомирисом отета.
Опевана, нетакнута.
Мишљу узорана.
Пусти ноћ, не вежи јој дан.
Бирај удах,
Неометано дат.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: