Принц поезије

U izmaglici misli mojih

U Izmaglici misli mojih

Pogledaj svoje dete mama,
zaglavilo se u lavirintu.
Nisam dobro sklopila kockice života,
posložila sam cvet
u izmaglicu misli mojih.

U godini smrti,
godini suza,
odgovora nema zašto?

U nekim hodnicima nade i boli,
nesta Miodrag,
putuje sa Borisom i Savom kod Branka.
Ostali su večni mladići
zaključani u škrinju sećanja.
Žanju li sada rosu na poljima Atlantide?
Nosi li ih vetar da igraju nebeski šah
u meču u kome pobednika nema.

Jednom kada sve prođe,
sedeću na obali mora,
gledaću zalazak sunca,
slušaću Visockog,
sve će biti isto kao pre,
samo suza više imati neću.
Dušica Maticki

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: