У име среће

Шта ли то крици ноћима ћуте?
Да вриснем? Или, умукнем?

Крв сетна Хериног лика
Захваљује срцу, Сунцу
Охрабрује везивна ткива да вечно срећу слуте.

Шта ли то крици ноћима слуте?
Да вриснем? Или, умукнем?

Док Сунца нове жеље доносе
Смелости се намножише
Врлине покорише, крике разбудише.

Шта ли то крици ноћима жуде?
Да вриснем? Или, умукнем?

Можда…
Желим вечност, хоћу сан!
Желим вечност, хоћу сад!
Можда желим да живим сад сан!

А сан к’о сан
Драг, варљив и безобразан.

Како крици крв ћуте?
Како крици крв муте?
Да вриснем? Или, умукнем?

Док луцкасте године нежно ћуте
У заносу захвалне:
Светој води што жубори, вихору, детелини, бубамари, пахуљи, гласу, ноти…

Хвала крицима што ноћу у име среће ћуте
И нешто драго срцу слуте.