U beskraju tražim tvoje ime,
na raskršću košmara i sna.
Sve što bih rekao, nemam čime,
Jer u etar je vetar prosuo reči
i sad ne umem da zovem te,
ne umem da nađem te.
U suton si otišla i rekla da je
kasno za sve buduće zore jer menjamo se.
Sve si zaobišla, a ostavila trag
nekih davnih sećanja sreće, a gde si sad?
Ne umeš da zoveš me.
Ne umeš da nađeš me.
Prvi sneg još miriše na tebe.
Noćno nebo podseća na nas.
U oluji misli tražim spas od sebe,
sve dok čekam da ti čujem glas.
