Grli tugu sveta
Dilena Tomasa
ruke
nadlanice
šepure se
pod suzama.
Kroje reči
makaze
bez smisla.
Šetaju
prazne cipele
po sobi
kapljice lupaju po obrazima.
Izgubila sam je u svetlu
odbljesku vode.
Ti trenuci zure u mene.
Ne sećam se ja njih
oni se sećaju mene.
Osvrneš se
i oni su tu
opet.
Zure.
Mogla bih da uzmem jednu.
Rekla si da ne želiš
ništa više.
Ko može uvek da dokuči
šta se dogodilo.
Mnoge priče
imaju zanimljive dobre
početke
ali retko koja ima dobar kraj.
Srećan kraj.
Moje spostvene reči
kojih se više ne sećam.
