Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

TO SAMO PLAMEN SPAVA

Ti si ono što me plaši
Kod lutalice
Ti si ono što mi znači
Kod pesnika

I sve se nađe
U stvarima koje već postoje
Samo ne i ti
Tebe se boje i tvoje vatre
Posle koje ostaje ništa

A ispod kamena
Mislim da ležiš
I čekaš da ujedeš
Pa onda žrtvi da umotaš ranu
Ipak, dobrotom

Ostavio si sve reči
Da bi mogao otići
Povraćao si
Da bi mogao raju prići

Sad zavidim anđelu ariljskom
Koliku je pažnju dobio
Shvativši veličinu svedoka
Tvog bistrog i dubokog oka

Nisi birao svoj početak
Al’ si kraj mogao znati
Ipak, jedna strašna bolest
Po tebi će se zvati

I dan danas važi
Da ko nije upoznao tvoje reči
Taj ne zna da čita
Da ko nije našao odgovore u tebi
Taj ne zna da pita

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: