То је само сан

Нико није знао какво семе се у мени сеје
И да у души триста тмурних снегова ми веје
Све док тама дави звезде у те ситне сате
Црни гаврани и ноћне немани упорно ме прате.

Трчим, јурим, не знам куда, можда тражим спас
А у глави, једино лепо што чујем, твој је глас
Увели шимшир пушта сузу већ ко зна коју
Зар те нико не пази, зар не види лепоту твоју?

Лију страшне кише, потоп се големи спрема
Смирено, руком милујем чађави цвет багрема
Као да цео овај живот створен је од пене
Као да у том телу свега има, само нема мене.

И даље, стрепим, гледам, молим за слободу
Бежим од оштрица што вребају да ме прободу
Чекам небо, чекам сунце, неки нови дан
Чекам неког да ме тихо лаже „то је само сан”…