Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Tišina noćne žetve

Kao zaljubljeni mornar plovio sam morem,
veslajući prstima kroz šumovite ti kose valove,
kotrljajći sunce u tvoga oka pore,
niz latice što nemo žare sutone.

Sidrio sam žurno dlanove u tvoje,
gledajući kako plave mi kožu,
ruke što sežu u pučine,
i boje zora na obraze nižu.

U jedrima klijaju usne tvoje,
I bokore se niz vetar sa juga,
nasukajući me na obale,
i luke tvoga osmeha.

Tišinom noćne žetve,
Ja verovaću da zvezde su tvoje pege…

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: