Принц поезије

Tišina noćne žetve

Kao zaljubljeni mornar plovio sam morem,
veslajući prstima kroz šumovite ti kose valove,
kotrljajći sunce u tvoga oka pore,
niz latice što nemo žare sutone.

Sidrio sam žurno dlanove u tvoje,
gledajući kako plave mi kožu,
ruke što sežu u pučine,
i boje zora na obraze nižu.

U jedrima klijaju usne tvoje,
I bokore se niz vetar sa juga,
nasukajući me na obale,
i luke tvoga osmeha.

Tišinom noćne žetve,
Ja verovaću da zvezde su tvoje pege…

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: