Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Tihi vrisak

Ponekad poželim da sve stane,
Ali život otvara neke stare rane.
Od prve svetlosti pa do tame
Čekam bol da stane.

U ovom beskrajnom krugu
Kako da proteram tugu.
Jednom kada s puta skreneš
Teško je da pobegneš.

Moje misli se bore
Poslednje zrno razuma da razore.
Gde da pronađem oslonac
Kada sam sebi postaneš zločinac.

Zarobljena u svojoj koži
Poput leptira u paukovoj mreži.
Kada dušu savlada mrak
Ko će čuti moj tihi vrisak.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: