Дрво у граду,
на плочнику,
само и усамљено
између зграда,
на тротоару
оковано простором
за њега намењеног,
спутаног корена,
редовно поткресано
да не израсте превише
и угрози неке жице,
неке мреже,
да се не развије до Неба,
његова је висина строго одређена
законима живота у граду.
Дрво, само и усамљено
удише све нуспродукте,
прочишћује,
претвара у кисеоник,
даје несебично
све оно без чега Живота не би било,
успорава Ветрове,
штити од прејаког Сунца,
сакупља пахуље,
и кишне капи успорава.
Толико несебично
а ипак само и усамљено,
омеђено
на тротоару,
спутано,
једва примећено.
Ипак,
дрвеће кореном комуницира
и помаже једно другом да опстане
у граду,
на плочнику.
Принц поезије
