Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Tеку дани

Теку дани као зрна песка,
У пешчаном часовнику,
Годишња доба су окренула своје коло,
А ти, ти ниси ту.

Знам да се нећеш вратити,
Судбина ме је надиграла у својој игри,
И узела ми оно најдраже,
Узела ми је тебе.

У тишини и неприметно,
Још си, крај мене,
У мојим жуљевитим рукама.

Хладно и непомично гледаш,
Како дан постаје ноћ,
И како сунце, месецу место уступа.

Тмина коју си за собом оставила,
Још увек све покрива,
Али пређени путеви и стазе,
Остаће у нама неповратно.

Иако река времена,
И даље тече,
Овде је време, стало.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: