Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Tebe zovem

Kao zemlja usled suše
Dodira sam željna tvojih,
Ti si svetlost moje duše,
Ostvarenje snova mojih.
Kad te nema pored mene,
Svi se moji snovi ruše,
Na licu mi mračne sene
I gorke me suze guše.
Tebe zovem noći cele,
Da mi dođeš, zagrliš me,
Da zagreješ ruke bele,
Toplim glasom utešiš me.
Zvonki eho moga glasa
Svud se ori cele noći,
Moje oči traže spasa,
Ti mi noćas moraš doći.
Pa i jutro kad osvane,
Pored mene i tad budi,
Sve dok srce ne zastane,
Mili glas tvoj nek me budi.
Ljubavlju me obasipaj,
Svakodnevno za njom žudim,
Ljubav štedi, ne prosipaj,
Uz nju uvek da se budim.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: