Принц поезије

ТАМО, МЕЂУ ЗВЕЗДАМА…

Тамо, међу звездама,
скроје се ко капут нека јутра,
јутра, овим јутрима земаљским,
застрашујуће страна.

И покрену се невидљиве силе,
и небеса бескрајна отворе
да роде јунака чије ће име
— вечност да грми!

И залуд му со на рану сипаш,
и кости ломиш, и осмех скидаш!

Залуд!

Јер он никад у царству твоје каљуге
преноћио није.
Њега је слобода клесала
и храброст твом уму непојмљива.

Тамо, међу звездама,
роде се најлепше жеље
па се кишом спусте
у наручје жедне Земље.

И покрену се невидљиве силе
и бескрајне пукотине отворе
да из корена нови — Свет роде!

Онај Свет што храни и спасава,
што себе сâма обнавља.

Залуд га газиш,
отровом појиш и заливаш…

Залуд!

Јер он никад у царству твоје каљуге
није преноћио.
Њега је вечност сневала
и небеском милошћу задојила…

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: