Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Tamo gde su hrabri

Tražila sam te
Bukovski je sasvim sigurno svojim pijanim rukama
Pisao o tebi i meni
Možda da sam pametnija
Pa da okrenem glavu
Kažem da ne osećam
I zauvek zaćutim i zanemim
Ali ti tako lepo govoriš
O hrabrim odlukama i vremenima koja nestaju na obali Nila
Znaš kako bismo se lepo opili
Negde gde nikog nema
Gde jorgovan osvaja šume
I nikad se ne bismo dotakli
Ni kad mesec zacrveni i sve tajne izadju iz ljiljanovih cvetova
Ja bih ti sugestivno govorila
Kako si najbolji lažov kog sam upoznala
I da se ne brineš
Jer samo ja to vidim
Rekla bih ti sve što želis da čuješ
Ćutala bih o delima koja te bole
Još uvek čuvam staklo u ruci
Da bi me boleo svaki dan
Mi smo za više od ljubavnika
Mi smo saputnici mraka
Šta ako ti se svidi
Ako ti se svidi ja ću ti zauvek pričati i puštati dušu vetru
I pevati o Jadranu, ako ti se svidi
Najlepse priče, ako ti se svidi
U najlepsem tonu,
Najsvetlijim bojama,
Pokazucu ti srecnu mene, ako poželiš
I kada padne mrak
nećeš se zabrinuti
Što se to ne sme
U ovoj distopiji
Ti ces reći
Biću covek koji sme
da voli
A nećes smeti
Ni pogled da pokloniš ovoj seni pored tebe
Ako ti se svidi, ti dodji
Na masline i vino
Da pričamo o svemu
Ako ne budeš smeo
Znaš da ti praštam
Ja odavno znam da nisi čovek
Koji želiš da budeš
I zato te tražim u poeziji
Koji su napisali oni koji te nisu upoznali
A kad ne mogu da te nadjem
Ja te napišem
Ja te čekam na dnu
Tamo gde su hrabri

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: