Принц поезије

Талог од кафе

Док испијам црну кафу,
гитара се чује, звук ме мами.
Талог је увек на дну.
Стојимо на обали боси и сами.

Прах и вода иду заједно.
Остављају отиске своје као стопала у мокром песку.
Последњи зрачак сунца крадемо,
док ветар пише своју сонету.

Чини се да доносе нешто,
Зебњу или радост ?
Рекла бих ти погледом, онако сетно:
,,Одлази од мене младост“ !

Чекајући да се вратиш , да ми косу дираш нежно.
Узалуд још трају сати, све је тако неизбежно.

Таласи би таласали наше тајне ,слутње, стрепње.
Однели би сву чистоту ојађене,душе ,чедне.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: