Hodajuć’ dolinom što se život zove
Kročeći skrojenom mi stazom
Beskrajnom
Sjajem zvezda obasjanom
Od vremena starijom
Skrivena u prvom mraku
Nad kojem tužne vrbe se nagle
Ogrnute velom najstarije magle
Gde se lutajuća duša zaputila?
U kom ćošku ambisa što um moj jeste
Se skrila?
Tražeć’ u njemu suštinu i svrhu
Na sebe je davno zaboravila
Tajnu svoje duše tražiti sam prestao
Onoga trena kad sam zvezdanom nebu
Pogled uputio
Kad se o oko moje zrak meseca odbi
Kad začuh smeh i sretoh pogled
Duša mi srodnih
Ipak traganju kraja nema
Ni dok od mene ne ostane samo senka
I kad odem tamo gde se snovi kroje
Što ih snevaše srce moje
Tamo gde se zvezde po nebesa viju
I u moru srebrnom svoj odraz kriju
Tada tek spoznaću šta život znači
Onde gde se more s nebom spaja
Gde ću zaspiti po poslednji put
Skriven u tamni, noćni skut
