Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Свитај зоре

Прелаз иштем преко прага
Где мајка ми косу љуби
Нестајем небом без трага
Поглед ми се даљно губи
У васиони м’ неста снага
У уму нестају руби

Прелаз тражим преко реке
Где јелени жеђ си толе
Заклон тражим испод смреке
Да једем од њене смоле
Поред магле листјем меке
Где очи од неба боле

Прелаз тражим преко гора
Где јелени врхом ходе
Заклон тражим испод бора
Да спавам где земља боде
А к’о пучина од мора
Нејасно нас сати воде

Прелаз тражим по пустињи
Где си човек душу види
Гле хоризонти су сињи
А смртоносни су хриди
Душа жари по пустињи
Опечено срце бриди

Из смрти живота овог
У живот бесмртја душе
У радост живота новог
Из духовне мучне суше
Кроз бескрај неба овог
Где кумире мисли руше

Прелаз иштем преко прага
Где ветар целива лице
За небом ми душа трага
На земљи сад све су трице
Копни време, копни снага
Те тихе душеубице

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: