Како мрзим ово, кад храбрости немам,
да сам ти рекао све, сад бих спавао на миру,
али не могу да дремам, за мене ништа ново,
да љубав изјављујем обичном папиру.
И свеска је љубоморна, каже доста више!
Уместо тебе уживо, оловка овде скита
и каква је сврха, те песме да пишеш,
ако их сем тебе, нико не прочита…
И ова нова страница за мене је баласт
терета сличног већ подоста имам,
дефанзивна кукавице, хоћеш једном напаст’?
Емоције твоје, докле ја да примам?
Што чувао си у срцу, сад у мени кријеш,
све велике тајне, жеље и маштања,
у неутралну форму све то лепо завијеш,
али знам да себе кривиш, е ту нема праштања.
Мени све исповедаш, најбоље те познајем,
могућности твоје скоро досежу до неба,
до сад фер сам била, тајне не одајем,
ти отцепи ову страницу и дај коме треба!
