Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Сва вода Ахеронта

Неречене речи су ватра у оку
што растаче ноћ и не пева.
Ватра која уноси немир у сенке
гласове везује у ћутњу
и разгони све што би да скрије песму.
Рекли су да у тишини лежи
стотину мртвих олуја,
твоја песма је мајка тишине.

Певао си пре рођења и ниси крив
ни за шта што се десило јуче.
Све што те је једном болело
крвариће у цвећу мирисима.
Ти си познавао ватру и пре
него си научио њено име,
а наша ватра је хладна слика
зоре избегле из сна.

Сутра ће се људи празног погледа
прозвати твојим гласницима,
говориће: свет треба лечити речима
и окретаће главу од огледала,
и скриваће се од ватре и плама
да се не виде њихови згасли погледи,
њихова колена ненажуљена звездама.
Сутра ће твоји проповедници
бити они који су ти зашили уста.

Сви који су у живот ступили огњем
желеће опет ватру и пепео
и све речи говориће језиком
њихове будуће смрти.
Тамни кошчати прсти повешће нас
преко воде бола у вечност.

Све што си измаштао остало је овде
да умре уместо тебе
јер тамо низводно песме су без речи
и ниједан цвет није узалудан ни измишљен.
Овде земља и облак имају исту боју,
цвеће мирише на пепео
и у води је побожна само трулеж.

Све што ти је цветало у мислима
сада цвета пред тобом.
Њено изгубљено име добиће
обећано лице, будно и заљубљено.

Под свом водом Ахеронта
све што си говорио
сада можеш да додирнеш рукама.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: