Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Suzo

Svuda samo smrad, mrša i pustoš!

Glad je za tobom, zdrobljena kosti,

survana potporo mojoj slici!

Pa zar da budem bez tebe, ruko?

Il’ muko na leđima što me kriviš?!

Pajaci ružni igraju nevesela kola

okolo moje lomače izgorele za tobom.

Ja nikad nisam ni bila slobodna,

pantljiko vezana oko mojih ruku!

Samujem utabanim travnicima

i promrzlim oranicama, zemljo.

Huje kraj mene tužaljke

nad dečijim grobovima među

ovim iskasapljenim delovima kože.

Teža je ova težina ječanja, jecaju.

Glad je za tobom, rebru moga tela!

Tek takva glad da zaćutim pred tobom

zgrožena svojim postojanjem, tek takva da…

Tek takva da…

A onda, možda sam, ipak, slobodna

da u mraku svog slepila, tražim tebe u oku,

suzo.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: